Kung Fu Panda – Gift – Present


Legenda govori o legendarnom
ratniku čije su veštine kung-fua bile predmet legende. Putovao je zemljom u potrazi
za neprijateljima vrednim toga. Vidim da voliš da žvaćeš. Možda bi trebalo da
žvaćeš na mojoj pesnici! Ratnik nije rekao ništa,
jer su mu usta bila puna. Onda je progutao. I onda je progovorio:
– Dosta priče! Borimo se! Bio je toliko smrtonosan da bi
njegovi neprijatelji oslepeli od prevelikog izlaganja
čistoj izvanrednosti! – Moje oči!
– Previše je izvanredan! – I privlačan je.
– Kako da ti se odužimo? – Nema naplate za izvanrednost ili privlačnost. Nebitno sa koliko se neprijatelja suočio, nisu bili ni prići njegovoj značajnosti. Nikada ranije panda nije
bio tako prestrašen i tako voljen. Čak i najveći
heroji u celoj Kini, Ljuta Petorka, klanjali su se i poštovali
ovog velikog majstora. – Treba da se družimo.
– Dogovoreno. Ali druženje je moralo da pričeka, jer kada se suočavate sa deset
hiljada demona Demonske planine, postoji samo jedna stvar
koja je bitna, a to je… – Po! – Ustaj!
– Zakasnićeš na posao! – Šta? – Po! Ustani! Hej, Po! Šta
radiš tamo gore? – Ništa! Majmun! Bogomoljka!
Ždral! Zmija! Tigrica! Po, idemo! – Kasniš na
posao! – Stižem! – lzvini, tata.
– lzvinjenje ne pravi rezance. Šta si radio gore?
Sva ta buka… Ništa, samo…
Sanjao sam ludi san. – O čemu?
– Ha? – O čemu si sanjao?
– O čemu sam…? Sanjao sam o… – O rezancima!
– Rezancima? Stvarno si sanjao o rezancima? – Da. O čemu bih
inače sanjao? Pažljivo! Ta
supa je… Oštra. Srećan dan! Moj sin
je sanjao rezance. Ne znaš koliko dugo sam čekao na ovo. – Ovo je znak, Po.
– Znak za šta? Skoro si spreman da ti poverim tajni sastojak moje supe
sa tajnim sastojkom. I onda ćeš ispuniti svoju sudbinu i preuzeti restoran. Baš kao što sam ga ja preuzeo od svog oca, koji ga je preuzeo od svog oca,
koji ga je osvojio u igri Madžonga. Tata, tata!
To je bio samo san. Ne, to je bio TAJ san. Mi smo ljudi za rezance. Goveđa
supa teče našim venama. Ali, tata…
Zar nisi nikada poželeo da radiš nešto drugo?
Osim pravljenja rezanaca? Zapravo, kad sam bio mlad i lud pomišljao sam da pobegnem
i da naučim da pravim tofu. – Pa, zašto nisi?
– Zato što je to bio glupi san. Možeš li da zamisliš mene kako pravim tofu? Tofu… Ne! Svi imamo svoje mesto u svetu. Moje je tu, a tvoje je… – Znam, ovde.
– Ne. Za stolovima dva, pet,
sedam i dvanaest. Poslužuj sa osmehom. Dobro odrađeno, učenici.
Ako ste hteli da me razočarate. Tigrice, treba ti više okrutnosti! Majmune, veća brzina!
Ždrale, visina! Zmijo, suptilnosti. Bogomoljko… – Učitelju Šifu!
– Šta?! Učitelj Ugvej.
Želi da Vas vidi. Učitelju Ugvej, poslali ste po
mene? Nešto nije u redu? Zašto bi nešto moralo da ne valja da bih video starog prijatelja? Znači, sve je u redu? Pa, nisam to rekao. – Govorili ste?
– Imao sam viziju. Tai Lung će se vratiti. To je nemoguće!
U zatvoru je. Ništa nije nemoguće. Zeng! Odleti u zatvor i reci im da udvostruče stražu, udvostruče oružje,
udvostruče sve! Tai Lung ne sme da napusti taj zatvor! Razumem, učitelju Šifu! Često se sreće sudbina na putu koji se izabere da bi je izbegao. Moramo nešto da učinimo. Ne smemo da ga pustimo
da promaršira Dolinom, da se osveti. On… On… Tvoj um je kao ova voda, prijatelju. Kada je uznemirena, teško se vidi. Ali ako dozvoliš da se smiri, odgovor postaje jasan. Zmajev Svitak! – Vreme je.
– Ali, ko? Ko je vredan da mu se povere
tajne neograničene moći? Da postane Zmajev Ratnik? Ne znam. Izvinite, izvinite.
Gospodine… Hej! Pazi, Po! Izvinite. Oprostite! Hiljadu izvinjenja. Šta? Učitelj Ugvej bira
Zmajevog Ratnika! Danas! Svi! Svi! Idite u
Palatu od Žada! Neko od nas će dobiti
Zmajev Svitak! Čekamo na ovo hiljadu
godina! Ponesite činiju! Ovo je najveći dan u kung-fu istoriji! – Ne brini za to, samo idi!
– Po! Gde ideš? – U palatu od Žada? – Zaboravio
si na kolica s rezancima? Cela Dolina će biti tamo.
I ti ćeš svima prodavati rezance. Prodavati rezance? – Ali, tata, mislio sam
da možda… – Da? – Mislio sam da bih
možda ja… – Aha? …mogao prodavati i zemičke sa pasuljem. Pokvariće se. To je moj dečak! Rekao sam ti da je taj san znak. Da. Drago mi je da sam ga sanjao. Skoro sam stigao! Šta?! Ne! O, ne! – Žao mi je, Po.
– Donećemo ti suvenir. Ne. Sam ću sebi doneti suvenir. Ovo je istorijski dan. Zar ne, učitelju Ugvej? Jeste. Dan za koji sam se
plašio da ga neću doživeti. – Jesu li učenici spremni?
– Jesu, učitelju Ugvej. Znaš, stari prijatelju, koga god da izaberem neće
doneti mir samo Dolini, nego i tebi. Neka turnir otpočne! Da! O, ne! Ne!
Čekajte! Dolazim! Ne zatvarajte… Hej! Otvorite vrata! Pustite me da uđem! Građani Doline Mira, velika mi je čast
da vam predstavim Tigricu, Zmiju, Ždrala,
Majmuna, Bogomoljku. Ljutu Petorku! Ljuta Petorka! Ratnici, pripremite se! Čekajte. Ne! Proviriću kroz rupu. Spremni za borbu? Hiljadu vatrenih jezika! – Vidi to!
– Hej! Skloni se! I konačno, učiteljica Tigrica! Verujte mi, građani,
još ništa niste videli! Znam! Tigrica se suočava sa Čeličnim rukama i njegovim Oštricama smrti. Osećam da je Zmajev Ratnik među nama. Građani Doline Mira! Učitelj Ugvej će sada izabrati Zmajevog Ratnika! Ha? Ne! Čekajte! Po! Šta to radiš? A na šta ti liči da radim?
Prestani, prestani! Idem da vidim Zmajevog Ratnika! Ne razumem! Napokon si imao san o rezancima! Slagao sam! Ne
sanjam rezance, tata! Volim kung-fu! Hajde, sine. Vratimo se poslu. Ah… U redu. Auh… Šta se deša…? Gde sa…? Šta pokazuješ? U redu, izvinite. Samo sam hteo da vidim ko je
izabran za Zmajevog Ratnika. Baš zanimljivo. Učitelju, Vi to pokazujete na mene? – Njega.
– Koga? – Tebe.
– Mene? Univerzum nam je doneo Zmajevog Ratnika! – Šta?
– Šta? – Šta?
– Šta? Stanite! Čekajte! Ko
vam je rekao da…? Učitelju Ugvej, čekajte!
Taj debeljuškasti panda nikako ne može biti
odgovor na naše probleme. Hteli ste da pokažete na Tigricu,
i ta stvar je pala ispred nje. – To je bila slučajnost.
– Nema slučajnosti. Oprostite nam, učitelju.
Izneverili smo Vas. Ne. Ako taj panda ne odustane do jutra, onda sam ja izneverio vas. Hej, hej! Čekajte! Donosim poruku od učitelja Šifua. Šta?! Udvostručiti stražu? Dodatne mere opreznosti? Vaš zatvor možda nije odgovarajući? Sumnjate u obezbeđenje mog zatvora? Nikako. Šifu sumnja. Ja
sam samo glasnik. Daću ti ja poruku za
tvog učitelja Šifua. Beg iz ovog zatvora je nemoguć! Impresivno, zar ne? Da, veoma impresivno.
To je veoma impresivno. Jedan način za ulazak,
jedan način za izlazak. Hiljadu stražara i jedan zatvorenik. Da, samo što je taj
zatvorenik Tai Lung. Odvedite nas dole. Oh, moj Bože… Pogledajte Tai Lunga! Ja… Sačekaću ovde. Nemaš čega da se plašiš.
Savršeno je bezbedno. Koplja na gotovs! Koplja? Hej, opasni! Jesi li čuo? Ugvej će konačno dati
nekome Zmajev Svitak, a to nećeš biti ti.
– Šta to radiš? – Nemoj da ga razbesniš!
– Šta će da uradi povodom toga? Totalno je nepokretan. O, jesam li stao na cica macin repić? Ja ću… Video sam dovoljno. Reći ću Šifuu da nema
zašto da se brine. – Nema. – Dobro,
reći ću mu to. Možemo li da idemo sada? Čekajte malo! Mislim da je došlo do male greške. Izgleda da svi misle da sam ja… Sveti hodnik Ratnika.
Nema šanse! Vidi ovo mesto. Oklop učitelja Letećeg Nosoroga.
Sa autentičnom štetom iz bitke! Mač Heroja! Priča se da je toliko oštar da se
možeš poseći samo gledajući ga. Auu! Nevidljivi Trozubac Sudbine!? Vau! Samo sam viđao slike te slike! Ne! Legendarna Urna Šaputajućih Ratnika. Govori se da sadrži duše
celokupne Tenšu vojske. – Halo? – Završio si
sa razgledanjem? Izvinite, trebalo je
prvo Vas da pogledam. Strpljenje mi je na izmaku. Pa… Nije kao da ćeš otići negde. – Hoćeš li se okrenuti?
– Naravno. Hej, kako je? Kako uspevaš
da petsto… Učitelju Šifu! Neko je razbio to. Ali ja ću ga zalepiti.
Imate malo lepila? Trn. Znači, ti si legendarni Zmajev Ratnik? – Izgleda.
– Pogrešno! Ti nisi Zmajev Ratnik.
Nikada nećeš biti Zmajev Ratnik dok ne naučiš tajnu Zmajevog Svitka. Dakle, kako ovo funkcioniše? Imate li lestve ili trampolinu ili…? Misliš da je to tako lako? Da ću ti samo predati
Tajnu bezgranične moći? Ne, ja… Osoba prvo mora da usavrši najviši nivo kung-fua, a
jasno da je to nemoguće, ako je ta osoba neko kao ti. – Neko kao ja?
– Da, pogledaj se! Ovo debelo, mlitavo… Malo nežnije u mlitavom delu. – I ovaj smešni stomak!
– Hej! I krajnje ignorisanje lične higijene. Stani malo! To je
malo neumesno. Ne stoj tako blizu,
osećam ti zadah. Slušaj, Ugvej je rekao da sam… Vu Ši zahvat prstom.
Samo to ne! Ahaaa… Znaš ovaj zahvat? Razvio ga je učitelj
Vu Ši u trećoj dinastiji. – Da. – Onda
sigurno znaš šta se dešava kad savijem mali prst. – Ne, ne, ne. – Znaš koji
je najteži deo ovoga? Najteži deo je čišćenje posle. Dobro. Samo polako. Sad slušaj pažljivo, pando. Ugvej te je možda izabrao, ali kad ja završim sa tobom, obećavam ti, poželećeš da nije. – Jasno?
– Da, jasno mi je. – Jasno mi je. Kristalno
jasno. – Dobro. Jedva čekam da počnemo. – Počnimo.
– Čekaj, čekaj. Šta? – Sada?
– Da. Sada. Osim, ako ne misliš da
je veliki Ugvej pogrešio i ti nisi Zmajev Ratnik. U redu. Pa… Ne znam da li mogu da
napravim sve te poteze. Ako ne pokušamo,
nećemo ni saznati. Da. Možda možemo da nađemo
nešto što više odgovara mom nivou…
– A koji je to nivo? Pa, znaš… Ja nisam učitelj, ali… Počnimo od nule. Nivo nula. Ne. Ne postoji nulti nivo. – Možda mogu da
počnem sa tim! – Tim? To koristimo da
treniramo decu i da zaglavimo vrata kad je toplo. Ali ako insistiraš… Ljuta Petorka. Mnogo ste veći od vaših figurica. Osim tebe, Bogomoljko.
Ti si otprilike isti. Hajde, pando.
Pokaži nam šta umeš. Hoće li i oni da gledaju ili da
čekam da se vrate poslu? – Udari ga! – Dobro.
Mislim, tek što sam jeo. Još uvek probavljam,
pa moj kung-fu možda neće biti
dobar kao kasnije… Samo ga udari. Dobro. Šta imaš? Nemaš ništa,
jer ga ja imam baš ovde. Diraš mi prijatelje?
Spremi se da osetiš grom. Pokaži se sa ludim stopalima.
Šta ćeš sa ludim stopalima? Hajde, hajde.
Ja sam priviđenje. Nikad nisi video Medveđi stil.
Video si samo Bogomoljkin. Ili stil Majmuna. Ili prevrtljive Zmije. Hoćeš li ga udariti?! Dobro, dobro. Probaj ponovo. Malo jače. Kako je ov…? To boli! Ovo će biti lakše nego što sam mislio. Malo mi je muka! Moje nezgodno mesto. Kako sam prošao? Sad postoji nulti nivo. – Nemam reči.
– To ne mogu poreći. Ne znam šta je učitelj Ugvej mislio. Jadničak će poginuti. Tako je moćan! Zmajev Ratnik je pao s neba u vatrenoj lopti! – Kad
hoda, zemlja se trese. Pomislili biste da bi učitelj
Ugvej izabrao nekoga ko zapravo zna kung-fu. Da, ili da bar može da
dodirne prste na nogama. Ili da barem može da vidi
svoje prste na nogama. Dobro. Ah, sjajno. O, hej. Zdravo. – Budan si!
– Sad jesam. Ja sam samo… Kakav dan, a? Taj kung-fu je baš težak, a? Bole li te bicepsi? Imao sam dug i donekle
razočaravajući dan, pa… Da… Trebalo bi da
idem na spavanje sada. – Da, da. Naravno.
– U redu, hvala. Samo, ja sam tako veliki obožavalac. Bili ste apsolutno neverovatni
u bici kod Reke koja Jeca. Nadjačani, hiljadu prema
jedan, ali niste stali. Samo ste… Žao mi je zbog toga. Gledaj, ti ne pripadaš ovde. Znam, znam. U pravu si. Ja nemam… Ja samo… Celog života sanjam… Ne, ne, ne. Mislim,
ne pripadaš ovde, mislim, u ovu sobu.
Ovo je moja soba. Ždralovo vlasništvo. Ah, u redu. Pa… Da. – Želiš da spavaš. Ja
te zadržavam. – Da. Velike stvari nas čekaju sutra. U redu. Ti si izuzetan. Poslednje što ću
reći. Dobro. Pa-pa. – Šta je to bilo?
– Nisam ništa rekao. Dobro. U redu. Laku
noć. Lepo spavaj. Delovalo je malo čudno. Učiteljice Tigrice! Nisam
hteo da Vas probudim. – Samo…
– Ti ne pripadaš ovde. Da, svakako.
Ovo je tvoja soba… Mislim, ti ne pripadaš u Palatu od Žada. Ti si sramota za kung-fu
i ako imaš imalo poštovanja prema onome što smo mi i čime se bavimo,
otići ćeš do jutra. Veliki obožavalac! Vidim da si pronašao Svetu
Breskvu Nebeske Mudrosti. To je ovo? Tako mi je žao. Mislio
sam da je to samo obična breskva. Razumem. Jedeš kad si uznemiren. Uznemiren? Nisam uznemiren.
Zašto bih bio uznemiren? Dakle, zašto si uznemiren? Danas sam verovatno bio gori
nego iko u istoriji kung-fua. U istoriji Kine.
U istoriji najgorih. – Verovatno.
– A Petorka! Čoveče, trebalo je da ih vidiš.
Potpuno su me mrzeli. Potpuno. Kako će Šifu da pretvori
mene u Zmajevog Ratnika? Nisam ja kao Petorka. Nemam kandže, krila, otrov. Čak i Bogomoljka ima one… …stvarčice. Možda bi trebalo da odustanem
i vratim se pravljenju rezanaca. Odustati? Ne odustati? Rezanci? Ne rezanci? Previše si zabrinut oko
toga šta jeste i šta će biti. Postoji izreka: Prošlost je istorija, budućnost je misterija, ali sadašnjost je dar. Zato se i zove prezent. – O, ne!
– Šta se dešava? – Ispalite koplja!
– Pali! Pali! Tai Lung je slobodan!
Moram da upozorim Šifua! Ne ideš ti nigde, kao ni on! – Pusti me!
– Podignite ga! – Čekajte!
-Vratite ga dole! – Dolazi ovuda!
– Neće daleko! Strelci! Mrtvi smo. Veoma, veoma mrtvi. Ne, još nismo. Sada! – Možemo li sada
da bežimo? – Da. Drago mi je što te je Šifu poslao. Pomišljao sam da sam zaboravljen. Odleti tamo i reci im da se pravi Zmajev Ratnik vraća kući. Dobro jutro, učitelju. Pando! Pando! Budi se! Odustao je. Šta ćemo sada da radimo, učitelju? Kad je panda je otišao,
ko će biti Zmajev Ratnik? Sve što možemo je da
još treniramo i verujemo da će vreme pokazati ko
je pravi Zmajev Ratnik. Šta ti radiš tu? Dobro jutro, učitelju! Mislio sam da se malo zagrejem. – Zaglavio si se.
– Zaglavio? Ne. Šta? Zagla… Da, zaglavio sam se. – Pomozite mu!
– Oh, Bože… Idemo na tri.
Jedan, dva… – Hvala.
– Ne spominji. – Ne, stvarno cenim…
– Ikada! Stvarno si mislio da možeš
za jednu noć da naučiš kako se pravi puna špaga? Potrebne su godine da
se razvije takva gipkost. I još mnogo godina da se primeni u borbi. Spusti to! Jedini suveniri koje ovde
sakupljamo su krvavi zglobovi prstiju i
slomljene kosti. – Da. – Odlično!
– Počnimo. – Jesi li spreman?
– Rođen sam spreman! Izvini, brate, mislila sam
da si rekao da si spreman. To je bilo izvanredno!
Idemo opet! Bio sam blag prema tebi, pando, ali nema više. Ja sam
tvoj sledeći protivnik. U redu. To! Idemo! Istupi! Pravi put do pobede je naći
protivnikovu slabu tačku i naterati ga da pati
zbog toga. – O, da! – Da upotrebiš njegovu snagu protiv njega dok konačno ne padne ili ne odustane. – Ali pravi
ratnik nikad ne odustaje. Ne brinite, učitelju!
Nikada neću odustati! Ako je pametan, neće
se popeti uz te stepenice. – Ali, hoće. – Neće
prestati, zar ne? Neće prestati da odskaukuje. Rekli ste da će mi od
akupunkture biti bolje. Veruj mi, hoće. Samo, nije lako naći
pravu nervnu tačku pod ovim… – Salom? – Krznom. Hteo
sam da kažem krznom. – Naravno. – Ko sam
ja da sudim o ratniku na osnovu njegove veličine? Mislim, pogledaj mene. Ovde sam. Možda bi trebalo
opet da pogledaš ovo. Dobro. Prestani! Prestani! Znam da učitelj Šifu
pokušava da me inspiriše, ali da ne znam za bolje, rekao bih da pokušava
da me se otarasi. Znam da može da deluje bezdušno, ali nije oduvek takav. Prema legendi, postojala su vremena
kada se učitelj Šifu smešio. – Ne.
– Da. – To je bilo pre…
– Pre čega? Pre Tai Lunga. Ne bismo baš smeli da pričamo o njemu. Pa sad… Ako će da ostane ovde trebalo bi da zna.
– Društvo, znam za Tai Lunga. Bio je njegov učenik. Prvi koji
je ikada savladao hiljadu zahvata kung-fua. I onda je postao loš i
sada je u zatvoru. Nije mu bio samo učenik. Šifu ga je pronašao kao mladunče. I odgojio ga je kao svog sina. I kada je dečak pokazao
talenat za kung-fu Šifu ga je trenirao. Verovao je u njega. Rekao mu je da je
predodređen za velike stvari. To nikada nije bilo
dovoljno za Tai Lunga. Želeo je Zmajev Svitak, ali Ugvej je video tamu u njegovom srcu i odbio je. Uvređen, Tai Lung je pojurio u Dolinu. Pokušao je silom da
uzme Zmajev Svitak i Šifu je morao da
uništi ono što je stvorio. Ali kako bi mogao? Šifu je voleo Tai Lunga
kao što nije nikoga pre… Ili posle. I sada ima priliku
da ispravi stvari i trenira pravog Zmajevog Ratnika, a zaglavio je sa tobom, velikim, debelim pandom, koji to tretira kao šalu. – Sad mi je dosta!
– Čekaj! Moja greška! Greškom sam pogodio
njegov facijalni nerv. I možda sam mu zaustavio srce. Unutarnji mir. Unutarnji mir. Unutar… Unu.. Unutar… Unu… Un… Unutarnji mir. Ko god da pravi taj
zvuk, neka se stiša! Unu… Zeng! Odlično. Prijale bi mi dobre vesti sada. Učitelju! Učitelju! Imam… To je… – Veoma loša vest.
– Šifu! Postoje samo vesti. – Ne postoje dobre ili loše.
– Učitelju, vaša vizija… Vaša vizija je bila tačna.
Tai Lung je pobegao iz zatvora i krenuo je ovamo. To jeste loša vest, ako ne veruješ da Zmajev
Ratnik može da ga zaustavi. Panda? Učitelju, taj
panda nije Zmajev Ratnik! On nije ni trebalo da bude ovde! – To je bila slučajnost.
– Ne postoje slučajnosti. Da, znam. Rekli ste to već. – Dva puta. – Ni to
nije bila slučajnost. – Tri puta.
– Stari prijatelju, panda nikada neće
ispuniti svoju sudbinu, a niti ti svoju, dok se ne ostaviš iluzije o kontroli. – Iluzije?
– Da. Pogledaj ovo drvo, Šifu. Ne mogu učiniti da cveta
kada to meni odgovara niti učiniti da voće
sazri pre svog vremena. Ali postoje stvari koje
možemo da kontrolišemo. Ah, da. Ali, nebitno šta da uradiš to seme će izrasti u breskvino drvo. Možeš želeti jabuku
ili pomorandžu, ali dobićeš breskvu. Ali breskva ne može
da porazi Tai Lunga! Možda i može, ako si voljan da je usmeriš, da je obučavaš, da veruješ u nju.
– Ali, kako? Kako? – Potrebna mi je Vaša
pomoć, učitelju. – Ne. Potrebno je samo da veruješ. Obećaj mi, Šifu… Obećaj mi da ćeš verovati. Ja… Ja ću… – Potrudiću se.
– Dobro. Moje vreme je došlo. Moraš da nastaviš svoje
putovanje bez mene. Šta? Šta? Šta ra…? Učitelju! Ne možete me napustiti! Moraš verovati. Učitelju! – Sigurno si bio uplašen.
– Da. Kažem, sigurno, ti si vuk, možda si najstrašniji bandit
u provinciji Ha-Đin, ali ostavljaš loše
napojnice. – Stvarno? Pa, kako si se živ izvukao odatle? Nisam zapravo to rekao, ali pomislio sam.
U… U mislima. Da je mogao da mi čita
misli, bio bi, kao, „Šta?!”. Porudžbina stiže. Nadam
se da će vam se dopasti. Ovo je stvarno dobro. Ma, hajde! Trebalo bi da probate
tatinu supu sa tajnim sastojkom. On, u stvari, zna koji je tajni sastojak. O čemu govoriš?
Ovo je fantastično. – Stvarno si dobar kuvar.
– Voleo bih da su mi usta veća. Tigrice, moraš da probaš ovo. Govori se da Zmajev Ratnik
može mesecima da preživi bez ičega, samo na
rosi jednog lista ginka i energiji univerzuma. Izgleda da moje telo još
ne zna da je Zmajev ratnik. Trebaće mi mnogo više od rose i soka univerzuma. – Šta je?
– Ništa… Učitelju Šifu. Nikada nećeš postati Zmajev
Ratnik, osim ukoliko ne smršaš 250 kila i ne pereš zube. Kakvu to buku
pravite? Smeh? Nikada ga nisam čuo.
Radi naporno, pando, i možda ćeš jednoga dana imati uši kao moje. To je dobro! Uši! Ne deluje kod vas? – Mislio sam da su baš
dobre. – To je Šifu. Naravno, da je Šifu!
Šta mislite da radim? Učitelju Šifu! Mislite da je ovo smešno?!
Tai Lung je pobegao iz zatvora a vi se ponašate kao deca! Šta? Dolazi po Zmajev Svitak i ti si
jedini koji može da ga zaustavi! A ja, eto, govorim da
nemate smisla za humor. Ja ću da zau…
Da ga zaustavim… Šta?! Ozbiljni ste? I ja treba… Ne! Učitelj Ugvej će ga zaustaviti! Učinio je to i pre,
učiniće ponovo. Ugvej ne može! Ne više. Naša jedina nada je Zmajev Ratnik. – Panda?
– Da, panda! Učitelju, molim Vas! Dozvolite nam da
zaustavimo Tai Lunga! Za to ste nas trenirali. Ne. Nije tvoja sudbina
da poraziš Tai Lunga, nego njegova! Gde ode? Ne možeš da odeš. Pravi
ratnik nikad ne odustaje! Samo me gledaj! Ma, daj! Kako ja da
pobedim Tai Lunga? Ne mogu čak ni Vas da
pobedim na stepenicama. Pobedićeš ga, jer si ti Zmajev Ratnik! Vi ne verujete u to! Nikada ni niste verovali. Od
momenta kad sam stigao pokušavate da me
se otarasite. – Da! Pokušavao sam. Ali sada te molim da imaš
poverenja u svog učitelja, kao što sam i ja imao u svog. Vi niste moj učitelj! A ja nisam Zmajev Ratnik! Zašto onda nisi odustao? Znao si da pokušavam
da te se otarasim, a ipak si ostao.
– Da, ostao sam. Ostao sam, zato što svaki put kad ste me
pogodili ciglom u glavu… … ili rekli da se osećam. Bolelo je!
Ali nikada nije moglo da boli više, nego što je bolelo svakoga dana
biti ja. Ostao sam, jer sam mislio…
da ako neko može da me promeni, Da me promeni, da ne budem ja.
Da ćete to biti vi. Najveci učitelj kung-fua u Kini.
-Ali to mogu i hoću. Hajdete, Tai Lung je na putu ovamo
i da mu treba sto godina da stigne. Kako ćete vi ovo pretvoriti u
zmajevog ratnika? Kako?! Kako?!? Kako???
-Ne znam!!! Ne znam. To sam i mislio. Za ovo ste me trenirali. Tigrice! Ne pokušavajte da me zaustavite! – Ne pokušavamo da
te zaustavimo. – Šta? Idemo sa tobom. Šta je?! Jedem kad
sam uznemiren, dobro? Ne moraš da objašnjavaš.
Mislio sam da si Majmun. On sakriva svoje kolačiće sa
bademom na gornjoj polici. Nemojte reći Majmunu. – Pogledaj se! – Da, znam.
Odvratan sam Vam. Ne, ne. Mislim, kako
si se popeo tamo gore? Ne znam… Ja… Ne znam. Samo sam uzimao kolačiće. A opet, nalaziš se na
tri metra od zemlje i napravio si savršenu špagu. Ne. Ovo? Ovo je samo… Slučajnost… Ne postoje slučajnosti. Pođi sa mnom. Znam da pokušavate da
budete tajnoviti i kung-fu, ali možete li mi bar reći gde idemo? Vi… Dovukli ste me… Čak dovde…
Da bih se okupao?! Pando! Ne zapiremo se ispod
pazuha u Jezeru Svetih Suza. – Jezero…?
– Ovde je Ugvej odgonetnuo tajne harmonije i fokusa. Ovo je mesto rođenja kung-fua. – Želiš li da naučiš
kung-fu? – Da. Onda ja jesam tvoj učitelj! U redu! – Ne plači.
– Dobro. Kada se fokusiraš na kung-fu, kada se koncentrišeš, loš si.
(smrdiš) Ali, možda je to moja krivica. Ne mogu da te treniram kao
što sam trenirao Petorku. Sada uviđam da je način
da doprem do tebe – – ovo.
– Sjajno! Gladan sam. Dobro. Kad budeš istreniran,
moći ćeš da jedeš. Počnimo. – Posle tebe, pando.
– Tek tako? Nema trbušnjaka? Nema…
Nema… Pešačenja od 16 kilometara? Zavetovao sam se da ću te
istrenirati, i istrenirao sam te. Slobodno jedi. Uživaj. Hej! Rekao sam da slobodno možeš
da jedeš. Uzmi valjušak. Hej! – Slobodan si da jedeš!
– Jesam li?! Jesi li? Nisam gladan! Učitelju. Preseci ga! – Gde je Zmajev Ratnik?
– Otkud znaš da ne gledaš u nju? Misliš da sam budala? Znam da ti nisi Zmajev
Ratnik. Niko od vas nije! Čuo sam kako je pao sa
neba u vatrenoj lopti. Da je on ratnik kakvog svet još nije video. – Po? – Znači,
tako se zove?! Po! Konačno, dostojan protivnik. Bitka će biti legendarna! Mi držimo ovo! Pomozi njoj! – Majmune!
– Idi! Na šta li sam mislio?! Bogomoljko! Sada! Šifu vas je dobro podučio. Ali nije vas naučio svemu! – Bio si dobar, pando.
– Bio sam dobar? Bio sam dobar?
Bio sam izvanredan! Oznaka pravog heroja je skromnost, ali, da, bio si izvanredan. Društvo? Društvo! Mrtvi su!
Ne, dišu. Spavaju? Ne, oči
su im otvorene! Nismo mogli ništa protiv
njegovog snažnog napada. Ojačao je. Ko? Tai Lung? Ojačao? Prebrz je! Žao mi je, Po. – Mislila sam da ga možemo
zaustaviti. – Mogao vas je ubiti. – Zašto nije? – Da biste
mogli da se vratite ovamo i usadite strah u naša srca, ali neće mu upaliti. Moglo bi. Mislim… Malo. – Ja sam prilično uplašen.
– Možeš ga poraziti, pando. Šalite se? Ja…
Oni ne mogu. Oni su petoro majstora,
ja sam samo jedan. Ali, ti ćeš imati jednu stvar
koju niko drugi nema. Stvarno verujete da sam spreman? Jesi, Po. Pogledaj, Zmajev Svitak. Tvoj je. Čekaj! Šta će se desiti kada ga pročitam? Niko ne zna.
Ali legenda kaže da ćeš moći da čuješ lepet leptirovih krila. Stvarno? To je sjajno. Da. I videćeš svetlo
u najdubljoj pećini, osetićeš univerzum
kako se pokreće oko tebe. Mogu li da probijam zidove?
Mogu li… Mogu li… – Da napravim četvorostruki salto unazad?
Da budem nevidljiv? – Koncentriši se! – Koncentriši se.
– Da, Da. Pročitaj ga, Po, i ispuni svoju sudbinu. Pročitaj ga i postani Zmajev Ratnik. Nemoguće ga je otvoriti. Hajde!
Hajde sad! Hvala. Verovatno sam ti ga olabavio. Dobro, evo ga. – Prazno je.
– Šta? – Evo, pogledajte! – Ne!
Zabranjeno mi je da gledam… Prazno… Ja ne… Ne razumem! U redu. Znači, Ugvej je ipak bio samo luda, stara kornjača. Ne, Ugvej je bio
mudriji od svih nas. Ma, daj! Shvati, slučajno me je odabrao. Naravno da ja nisam Zmajev Ratnik. Koga ja zavaravam? Ali, ko će zaustaviti Tai Lunga? Uništiće sve i svakoga. Ne! Evakuišite Dolinu! Morate
da zaštitite seljane od Tai Lungovog gneva.
– A Vi, učitelju? – Ja ću se boriti
sa njim. – Molim?! Mogu da ga zadržim dovoljno
dugo da svi pobegnu. Ali, Šifu… – Ubiće Vas. – Konačno
ću platiti za svoju grešku. Slušajte me, svi. Vreme je da nastavite
svoje putovanje bez mene. Veoma sam ponosan
što sam vam bio učitelj. Moramo bezbedno da
stignemo do planine. Hajde, maleni.
Pronađimo tvoju mamu. Zmijo, okupi južne farmere. Bogomoljko, severne.
Ždrale, osvetljavaj put. Gledajte, to je Zmajev Ratnik. – Zdravo, tata.
– Po! Dobro je da si se vratio, sine. – Dobro je vratiti se.
– Idemo, Po. Za naš sledeći restoran,
vreme je da se suočimo sa tim, budućnost rezanaca je
povrće seckano na kockice, nema više kriški. Takođe, razmišljao sam, možda ćemo ovoga puta imati kuhinju
u kojoj ćemo moći da stojimo. Sviđa ti se to? Po, žao mi je što stvari nisu išle kako treba. Jednostavno, nije bilo suđeno. Po, zaboravi sve ostalo. Tvoja sudbina još uvek čeka.
Mi smo ljudi za rezance. Goveđa supa teče
duboko našim venama. Ne znam, tata. Iskreno, ponekad ne mogu
da poverujem da sam ti sin. Po, mislim da je vreme
da ti kažem nešto što je trebalo odavno da ti kažem. Da?! Tajni sastojak moje supe
sa tajnim sastojkom. Priđi bliže.
Tajni sastojak je… – Ništa.
– Ha? Čuo si me. Ništa! Ne postoji tajni sastojak. Čekaj, čekaj. To je samo
obična supa sa rezancima? Ne dodaješ neki poseban
sos ili tako nešto? Ne moram. Da bi
napravio nešto posebno, moraš samo da veruješ da je posebno. Ne postoji tajni sastojak. Vratio sam se kući, učitelju. Ovo nije više tvoj dom i
ja nisam više tvoj učitelj. Da. Imaš novog miljenika. Gde je taj Po? – Jesam li ga uplašio? – Ova
borba je između tebe i mene. Znači tako će da bude. Tako mora da bude! Dvadeset godina sam trunuo u zatvoru zbog tvoje slabosti! Pokoravanje učitelju nije slabost! Znao si da sam ja Zmajev Ratnik! Oduvek si znao. Ali kad je Ugvej rekao drugačije šta si ti uradio? Šta si ti uradio?! Ništa! Nije ti suđeno da budeš Zmajev Ratnik! – To nije moja krivica!
– Nije tvoja krivica? Ko mi je punio glavu snovima? Ko me je terao da vežbam
dok mi kosti ne popucaju? Ko je odlučio o mojoj sudbini? To nikada nije bilo
na meni da odlučim! Sada jeste. Daj mi Svitak! Radije bih umro! Sve što sam ikad učinio, učinio
sam da bi ti bio ponosan na mene! Reci mi koliko si
ponosan, Šifu! Reci mi! Reci mi! Ja… Uvek sam bio
ponosan na tebe. Od prvog momenta sam bio ponosan na tebe. I moj ponos me je zaslepio. Voleo sam te previše da bih
uvideo u šta se pretvaraš. Pretvarao te je u… Meni je… Žao mi je. Ne želim tvoje izvinjenje! Želim moj Svitak! Šta? Gde je?! Zmajev Ratnik ga je odneo do
polovine puta preko Kine do sada. Nikada nećeš videti
taj Svitak, Tai Lung! Nikada! Nikada! Hej! Stepenice… Ko si ti? Druškane, ja sam Zmajev Ratnik. Ti? On? On je panda.
Ti si panda. Šta ćeš da uradiš, debeli?
Da sedneš na mene? Ne dovodi me iskušenje. Ne! Upotrebiću ovo! Želiš ga? Dođi i uzmi ga! Konačno! Taj Svitak je moj! Zapali ga! Svitak mu daje moć! Ne! Konačno! O, da. Moć Zmajevog Svitka je moja! Nema ničega! U redu je. Ni ja
nisam shvatio iz prve. Šta? Ne postoji tajni sastojak. To si samo ti. Prekini! Upiškiću se! Nemoj! Ne možeš me pobediti! Ti… Ti si samo veliki, debeli panda! Nisam veliki, debeli panda. Ja sam TAJ veliki, debeli panda! – Vu Ši zahvat prstom!
– A znaš taj zahvat? Blefiraš! Blefiraš! Šifu te nije naučio tome! Ne. Sam sam shvatio. Skaduš! Pogledajte! Zmajev Ratnik! Po! To je moj sin! Veliki,
ljupki kung-fu ratnik je moj sin! Da! Hvala, tata. Zdravo, društvo. – Učitelju!
– Učitelju! Učitelju? Učitelj Šifu! Učitelju! Šifu! Šifu, jeste li dobro? Po, živ si. Ili smo obojica mrtvi. Ne, učitelju, nisam poginuo. Porazio sam Tai Lunga. Jesi? I jeste kako je Ugvej predskazao. Ti jesi Zmajev Ratnik. Doneo si mir ovoj Dolini. I… I meni. Hvala. Hvala, Po. Hvala. Hvala. Ne! Učitelju! Ne, ne, ne! Nemojte
umreti, Šifu, molim Vas! Ne umirem, idiote jedan! Ahh, Zmajev Ratniče… Jednostavno sam našao svoj mir. Konačno. Treba da prestanem da pričam? Ako možeš. Hoćete da pojedemo nešto? Da.

32 thoughts on “Kung Fu Panda – Gift – Present

  1. im going through hard times and keep having to remind myself of this quote. i need to keep my mind out of the past and future. This turtle is the best inspiration to keep going, and has the best advice of anyone!

  2. I hope you will read this in better times, you are not alone let go to fear but don't replace it with alcohol (as I did – which has since become a habit) I know nothing of you but wish you well. It doesn't leave a hole you know, just a part in which sunlight can gleam through. Hark at me! Ishould take my own advice!

  3. what is suffering? there is suffering of the body and suffering of the mind (or spirit). Suffering of the body can in fact ease suffering of the mind (which through experience I know to be much worse than bodily pain).

  4. what so let people have slow and painful deaths when they could be properly looked after? bollocks…. suffering is suffering, don't inflict it on others.

  5. Ha. My Dad plagiarized this & told it to my Mum who told me. My old Da really tried to get away with this as his own words of wisdom. Even our own family can be Fannies at times lol. Kung Fu Panda, fcukin luv it 'o' wise one!! rofl Kung Fu Fcukin Panda…………………¬¬

  6. Sure. But I knew I should have gotten something. But thought to back off a bit. I will get something nice. Wish I could send it to you.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.